Северна Африка 

Географски положај,границе и величина 

Северна Африка обухвата северни део континента,тј.средоземно приморје и пустињу Сахару.То је највећим делом сушни део континента.Северну грамићу регије чини Средоземно море,западу Атлантски океан,источну Црвено море,јужну границу Сахара.
Површина Северне Африке износи 9,6 милиона 
км².

Хоризонтална и вертикална разуђеност 

Издвајају се три природне области:Атласке планине,пустиња Сахара и долина и делта Нила.
Атласке планине су једине планине у Африци.
Средишњи и источни део регије обухвата пустиња Сахара.

Клима и биљни свет 

Поред обала Средоземног мора заступљена је средоземна клима са средоземном вегетацијом(макије,храст плутњак,маслие,агруми...)
Тропска пустињска клима .

Воде на копну 

Највећа река је Нил.Настаје спајањем Беог и Плавог Нила код Картума у Судану.Улива се у Средоземно море.
Највеће оазе су:Бахарија,Дакла,Сива,Карга,Куфра...
У пустињама се јављају шотови.

Становништво 

Осовне карактеристике становништва Северне Африке јесу арапски језик и ислам.
У Северној Африци живи 215,1 милион становника.

Бербери 

Северна Африка је бела Африка јер већину становништва чине хамитски и семитски народи.Најбројнији су Арапи.Староседеоци Северне Африке су Бербери.Они су Хамити и нису арапског порекла.Живе у планинским деловима Магреба.На југу Египта и на северу Судана живи староседелачко становништво-Нубијци.У Египту живе православни Копти,а у Алжирском делу Сахаре-номадски народ Туарези.

Нубијци 

Туарег 

Природна богатства и привреда 

Нафта, природни гас,руде гвожђа и фосфати.
Углавном доминирају гране лаке индустрије прерађивачке,хемијске, и петрохемијске.
На висоравнима се гаје овце,коже,говеда и камиле.У оазама се гаје урмина палма,житарице и воће.
Египат и Судан спадају међу највеће светске извознике памука.
Либија и Алжир располажу великим резервама нафте и природног гаса. 
   

Азија

                          Азија 

Географски положај,границе и величина 

Азији  припада више од четири петине територије Евроазије.Са површином од 44,5
милиона  KM²      ,Азија је највећи континент на свету.
Обале Азије запљускују четири океана:Северни ледени на северу,Атлантски на западу,Индијски на југу и Тихи на истоку.
Азија је с Индијским океаном повезана преко Бенгалског залива и Арабијског мора,а са Тихим океаном преко Источног кинеског мора,Јапанског морра,Жутог мора и других .Са Атлантским океаном иако удаљеним на западу повезана је преко:Средоземног,Егејског,Мраморног ,Црно и Азовског.
Азијски континент се простире између 11 степени ЈГШ и 78 степени СГШ.
Најјужнија тачка је рт Буру,најсевернија тачка је рт Чељускин ,најзападнија тачка је мореуз Баб ел Мандеб,најисточнија тачка је рт Дежњев.
Природни границе које одвајају Европу и Азију су:Планина Урал,река Урал,Каспијско језеро,планина Кавказ ,Црно море,Мраморно море ,мореуз Босфор,и мореуз Дарданели .
Границе према Африци су:Суецки канал,Црвено море и мореуз Баб ел Мандеб.
Граница  које одвајају Азију и Аустралију је Малајско -Филипински архипелаг.Граница између Азије и Северне Америке је Берингов мореуз.
Хоризонтална разуђеност 

Острва:Северна земља,Новосибирска острва,Хоншу,Шикоку,Кјушу,Хокаидо,Тајван,Сахалин,Шри Ланка,Лакадивска,
Малдивска,Никобарска,Анадимска...
Полуострва:Тајмир,Корејско,Индијско,Мала Азија ,Арабијско,Малајско,Индокина...

Вертикална разуђеност 

Веначне планине:Хималаји,Памир,Тианишан,
Загрос,Понтијске,Јерменске...
Громадне планине:Алтај,Јаблановске,
Становојске,Велики и Мали Кинган,Западни и Источни Гати,Колимске,Чукотске...
Низије :Хиндутанска,Кинеска,Манџурија,
Месопотамија,Бенгалска,Асам,Оенџаб,Средњесибирска,Западносибирска ...
Висоравни:Тибет,Иранска,Анатолија,Декан ..

Клима 

На крајњем северу континента заступљена је поларна и субполарна клима.Јужно са повећавањем континенталности заступљена је хладна континентална клима.У Источној,Југоисточној,Јужној Азији је монсунска клима.У умереним ширинама приобаља на истоку континента заступљена је умерено топла монсунска клима.Тај климатски тип на југу прелази у суптропску монсунску климу.Уз обале Средоземља заступљена је средоземна клима.На висоравнима заступљена је суптропска сува клима.Тропска сува клима заступљена је на Арабијском полуострву.Ујужним и југоисточним деловима Азије влада тропска мосунска клима.Крајњи југоисточни део Азије,око екватора  има екваторијалну климу .На високим планинама застпљена је планинска клима.

Воде на копну 

У Тихи океан уливају се:Амур,Јангчегјанг,
Хоанхо,Сикјанг и Меконг 
у индијски океан уливају се:Ганг,Брамапутра,
Инд,Иравади,Тигар и Еуфрат.
Реке са унутрашњим одводњавањем су:Рар,Аму Дарија и Сир Дарија.
Језера:Аралско,Каспијско,Бајкалско,Балхашко,Мртво море,Туз...

Становништво 

Више од половине укупног становништва чини монголоидна или жута раса.Остали припадају европеидној или белој раси.У неким деловима живе припадници негроидне или црне расе.
Религије:Хришћанство,ислам,хиндуизам,јудеизам,будиза,конфучијанство.Највећи део становништва припада будизму,хиндуизму и исламу.

Природна богатства и привреда 

Природна богатства су:нафта,угаљ,природни гас,четинарске шуме.
Становништво се бави пољопривредом.Највише се гаји: пиринач,тропско воће,чај,каучук,јута
,шећерна трска...
Становништво се такође бави и номадским сточарством.
Тропске кишне шуме богате су скупоценим врстама дрвета:Сандалово,абонос,
махагони,тиково...
Земље Азије  имају све значајнију улогу у савременој светској привреди.

Регионална подела 

Азија се дели на шест регија:Југозападну Азију,Јужну Азију,Југоисточну Азију,Северну Азију,Средњу Азију и Источну Азију.

Јужна Азија

                           Јужна Азија 

Географски положај 

Јужна Азија обухвата Индијско полуострво и суседна острва.Регија је широко отворена према Индијском океану.Од унутрашњости континента одвојена је планинским венцима Хиндикуша,Карокорума и Хималаја.На западу је Арабијско море а на истоку Бенгалски залив.

Хоризонтална разуђеност 

Острва:Цејлон(Шри Ланка),Малдивска,Никобарска, Лакадивска ,Анадамска
Полуострво:Индија 
Залив:Бенгалски

Вертикална разуђеност 

Три морфолошке целине:Висораван Декан,Хиндустанска низија,Хималаји 
Висораван:Декан 
Веначне планине:Хималаји,Каракорум,Хиндикуш...
Низије:Хиндустан,Пенџаб,Бенгалска,Асам
Громадне планине:Западни и Источни Гати 

Клима и биљни свет 

Тропска монсунска и пустињска(пустиња Тар).
Делови Јужне Азије који примају највећу количину падавина налазе се под тропским монсунским шумама.У пустињским и полупустињским пределима  на северозападу регије заступљена је пустињска и полупустињска вегетација,на висоравни Декан преовлађују степе и саване .

Воде на копну 

Инд-Арабијско море 
Брамапутра,Ганг-Бензалски залив 

Становништво 

Регију насељава око 1,6 милијарди становника.
Религије:Будизам(Бутан),хиндуизам(Индија,Непал,Шри Ланка),ислам(Бангладеш,Пакистан и Малдиви)

Природна богатства и привреда 

Рудно богатство:Угаљ,гвожђе,обојени метали и неметали.
Пољопривреда(земљорадња и сточарство)
Биљне културе:Пиринач,шећерна трска,пшеница, лан,памук,кикирики,чај,дуван...
Индустрија:Прехамбена,текстилна,машинска
Туризам  

Југозападна Азија

       Југозападна Азија 

Географски положај,границе и величина 

Југозападна Азија налази се између Арабијског мора на југоистоку,Црвеног и Средоземног мора ба западу и Црног мора и Каспијског језера на северу.Мореузи Босфор и Дарданели и Мраморно море између њих,одвајају је од Европе,а Суецки канал и мореуз Баб ел Мандеб од Африке.

Регија има површину од 7,1 милиона KM² и повољан географски положај-повезује Азију са Европом и Африком.

Хоризонтална разуђеност 

Острва:Кипар и Сокотра 

Полуострва:Синајско,Мала Азија,Арабијско 

Мореузи:Баб ел Мандеб,Босфор и Дарданели

Заливи:Персијски и Омански 

Вертикална разуђеност 

Веначне планине:Кавказ,Јерменске,Понтијске,Загрос,

Елбрус

Низије:Месопотамија 

Висоравни:Анатолија,Иранска 

Пустиње:Руб ел Хали,Мали и Велики Нефуд....

Клима и биљни свет 

Сува тропска клима(Арабијско полуострво)-Биљни свет је сиромашан.Вегетације има једино у оазама ,

суптропска сува клима(Мала Азија и Иранска висораван)-пустињска и полупустињска вегетација ,средоземна клима(обале Средоземног мора)-средоземна вегетација,идући од запада према истоку,средоземна вегетација прелази у листопадне шуме,које у вишим пределима замењују четинарске шуме.

Воде на копну 

Тигар и Еуфрат граде реку Шат ел Араб 

У приобаљу Средоземља протиче река Јордан 

Југозападној Азији припадају Мртво море,Галилејско језеро и део Каспијског језера.

Становништво 

Арапи,Турци,Иранци,Курди и други -Ислам 

Јермени,Грузини и кипарски Грци-православни хришћани 

Јевреји-јудаизам 

Природна богатства и привреда 

Нафта, природни гас,угаљ,злато,сребро...

Прехрамбена,петрохемијска,текстилна ,металургијска привреда и туризам.

Развијено је номадско сточарство,

Најзначајније културе јесу агруми (наранџе,мандарина,лимун,грејпфрут),винова 

лоза,маслине ,смокве и поврће.У оазама се гаји урмина палма. 

Југоисточна Азија

                Југоисточна Азија 

Географски  положај,границе  и величина 

Југоисточна Азија представља спону између сва океана(Индијског и Тихог) и два континента(Азије  и Аустралије ).

Регија обухвата Индокину,Малајско полуострво и Малајско-Филипински архипелаг.Регија има површину од 2,6 милиона KM².

Хоризонтална разуђеност 

Југоисточна Азија је најразуђенија регија на свету.

Малајско-Филипински архипелаг чине:Велико сундска острва(Суматра ,Јава,Калиманта,Сулавеси...),Мало сундска острва(Сумба,Сумбава,Бали,Флорес...),Молучка острва(Халмахера,Церам) и Филипинска острва(Лузон и Минданао)

Полуострва:Малајко,Индокина 

Вертикала разуђеност 

Регија је позната по бројним вулканима и земљотресима.

Веначне планине :Снежне 

Низије доминирају око река Иравди,Манам и Мегонг.

Клима  и биљни свет 

Клима  је тропска монсунска,екваторијална.

Биљни свет је разноврстан.Џунгле ,тропске монсунске шуме,саванска вегетација.

Воде на копну 

Менам и Меконг-Тихи океан 

Иравади-Индијски океан 

Становништво 

Најбројнији народи су Јаванци,Малајци,Кинези,Кмери,Тајланђани,Вијетнамци...

Копнене земље Југоисточне Азије су Тајланд,Вијетнам,Лаос,Камбоџа и Мијанмар познате су као будистичке земље.На Малајском архипелагу доминира ислам(Малезија,Индонезија,Брунеј).Индонезија је најмногољуднија муслиманска земља на свету.

Природна богатства и привреда 

Рудно богатство:нафта,калај,волфрам,гвожђе,фосфат,

природни гас.

Биљне културе

За исхрану се користе:пиринач,кукуруз,маниока,

батата,кикирики,сусам

На плантажама:Каучук,чај,кафа,зачини,шећерна трска,кокосова палма,тропско воће,уљана палма.

Средња Азија

                   Средња Азија 

Географски   положај,границе и величина 

Средња Азија је велика континентална регија између Каспијског језира на западу,Кине на истоку ,Западно -сибирске низије ,Алтаја и Сајанских планина на северу и Хиндикуша на југу.Често се назива Унутрашња  Азија.
Средња Азија има површину од 4 милиона Км²  и захвата 10% површине Азије.

Вертикална разуђеност 

Веначне планине:Памир и Тианишан 
Громадне планине:Алтај(највећа громадна планина)
Низије:Туранска и Прикаспијска 
Пустиње:Каракум и Кизилкум 

Клима и биљни свет 

Сува континентална клима,на планинама је планинска клима.
Вегетација се смењује од сувих степа,полупустиња,пустиња,преко шумовитих падина и планинских пашњака,до планинских тундри,изнад којих су камене голети и предели под вечитим снегом и ледом .

Воде на копну 

Аму Дарија и Сир Дарија-Аралско језеро 

Становништво 

Узбеси,Казаси,Таџици,Туркмени и Киргизи-Ислам 

Средња Азија обухвата бивше републике СССР-А :Казахстан ,Таџихистан,Туркменистан,Киргистан и Узбехистан 

Природна богатства и привреда 

Рудно богатство :Нафта,природни гас,угаљ,олово ,цинк,бакар,злато ,сребро и уран.
Биљне културе:Памук,житарице,чај,винова лоза .
Привреда:Прехрамбена,индустрија коже и обуће и хемијска индутрија .
Средња Азија је позната по гајењу свилене бубе и производњи свиле.Домаћа радиност обухвата израду тепиха,керамике ,накита.
Земље Средње Азије познате су по производњи житарица,поврћа,воћа,дувана и винове лозе,
На планинским пашњацима становништво се бави екстензивним сточарством.Гаје се овце,говеда,козе,коњи и једногрбе камиле .

Индија

                                                Индија 

Геогарфски положај,границе  

Индија обухвата већи део 

Индијског потконтинета.

Индији припадају и Лакадивска острва у Арабијском мору као и Андамска и Никобарска острва у Бенгалском заливу.

На западу се Индија граничи с Пакистаном,на северу са Кином,Непалом,Бутаном,а на истоку с Бангладешом и Мијанмаром.

У Индији се издвајају три морфолошке целине: Висораван Декан,веначна планина Хималаји и низија Хиндустан.

Вертикална разуђеност  

Веначне планине:Хималаји 
Громадне планине:Источни и Западни Гати 
Низије:Асам,Пенџаб,Бенгалска и Хиндустанска 
Пустиња:Тар 
Висораван:Декан

Хоризонтална разуђеност 

Индији припадају Анадамска,Никобарска,Лакадивска острва.

Клима 

Тропска монсунска,пустињска(пустиња Тар)

Реке 

Ганг,Брамапутра-Бенгалски залив 
Инд-Арабијско море 

Становништво 

Староседеоци Индије су Веде и Дравиди.
У Индији живи велики број народа који се једним именом називају Индијци.
Према вероисповести 80,5 % становништва су хиндуси , а 13,4% муслимани.Остало становништво су хришћани,сики и будисти.

Рудно богатство 

Угаљ,руде гвожђа,магнана,боксита,дијаманати .

Привреда 

Пољопривреда,прехрамбена и текстилна индустрија.

Индија је позната по производњи:пиринча,јуте,чаја,дувана,пшенице,кикирикија ,шећерне трске ...

Већи градови су:Мумбај ,Делхи,Њу Делхи(главни град Индије)...

Мумбај 

           












Таџ Махал је 
маузолеј у Агри,саграђен 1631.године.Подигао га је владар Шах Џихан,у знак сећања на своју супругу Мумтаз Махал.Грађен је 20 година а на њему је радило 20.000 радника.Таџ Махал је најпознатији туристички локалитет Индије .